Choch–Iloq tarixiy makonida diniy-mifologik qarashlar va marosimiy an’analar
Annotatsiya
Mazkur maqolada qadimgi Choch–Iloq tarixiy-madaniy makonida, kundalik, Suyurlitepa xeologik yodgorligi materiallari asosida aholining diniy-mifologik qarashlari va marosimiy an‘analari tadqiq etilib, katakomba tipidagi asosiy arxeologik manba bo‘lib o‘limdan keyingi hayot haqidagi tasavvurlar bilan bog‘liq hosildorlik, farovonlik, himoya, suv va tabiat kuchlari bilan bog‘liq diniy-semantikasini Choch–Iloq-madaniy makonida diniy e‘tiqodlar, marosimiy amaliyotlar va ramziy tafakkuri ekanligini ko‘rsatadi.
Kalit soʻzlar:
Foydalanilgan adabiyotlar
Максудов Ф., Бабаяров Г. К этимологии топонима Чач // Столице Узбекистана Ташкенту 2200 лет: труды международной научной конференции. – Ташкент, 2009. – С. 199–205.
Дуке Х. Туябугузские поселения Бургулюкской культуры. – Ташкент: Фан, 1982. – 95 с.
Григорьев Г. В. Краткий отчет о работах Янгиюльской археологической экспедиции 1937 г. – Ташкент, 1940. – С. 3–37.
B. Isabekov, U. Ismoilov. Ancient Religious And Social Beliefs In The Ohangaron Valley 31 October 2025 51-55 Pg
Исабеков Б.И. Юқори ва ўрта Оҳангарон водийсининг қадимгива ўрта асрлар даври маданияти. Тарих фани бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси. Тошкент, 2022.
Ismoilov U. Yuqori Ohangaron qadimgi davr aholisining ma’naviy hayoti (Ertosh-do‘lana yodgorligi misolida). Muzeyshunoslik XXI asrda: tadqiqotlar, an’analar va innovatsiyalar” xalqaro ilmiy-amaliy anjuman to‘plami. 3-kitob. 2023. 250 –262-betlar.
Левина М. Е. Этнокультурная история восточного приаралья (I тысячелетие до н.э. -1 тысячелетие н.э). – Москва. 1996. – С. 227-232.
Тошбоев Ф.Э. Қадимги Уструшона чорвадорлари маданияти (археологик манбалар асосида). – Тошкент. 2022. – Б. 72–83.
Б. Исабеков. Ўтмишга Назар Tошкент-2025. Б. 42-43.
Матякубов Ҳ., Нормуродов Д., Исабеков Б., Исмаилов У. Эртош Дўлана ёдгорлигида олиб борилган археологик тадқиқотлар //Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар. – Самарқанд, 2020. – № 12. – Б. 153–163
Исабеков Б.И. Юқори ва ўрта Оҳангарон водийсининг қадимгива ўрта асрлар даври маданияти. Тарих фани бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси. Тошкент, 2022.
Toshboyev F. Ustrushona chorvadorlarining antik davrdagi madaniyati. Toshkent, 2014.
Литвинский Б.А. Кангюйско-сарматский фарн. – Душанбе, 1968. – С. 46-92.
Беленицкий А. М. Конь в культах и идеологических представлениях народов Средней Азии и Евразийсеий степей в древности и раннем средневековье // КСИА. Москва, № 154, 1978.
Азизов А. Ўзбек маданиятида ҳайвонот олами билан боғлиқ тасаввурлар (Фарғона водийcи мисолида). Тарих фани бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси. Тошкент, 2023. – Б. 146.
Буряков Ю. Ф. Историческая топография древних городов Ташкенткого оазиса. –Ташкент. 1975. – С. 114-115.
Буряков Ю. Ф. Канка и Шахрухия. Древние города Чача и Илака на Великом Шелковом пути. Ответственный редактор: Д.А. Алимова -Ташкент, 2011.
Каттаева Г.Ч. Сополли маданиятининг заргарлик буюмлари. Тарих фани бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси. – Термиз, 2021. – Б. 151.
Downloads
Nashr qilingan
Son
Boʻlim
Litsenziya
Copyright (c) 2026 Mualliflar

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.